Како 7 породица може заједно провести 7 дана на планини? Ми смо то овако урадили.

Како 7 породица може заједно провести 7 дана на планини? Ми смо то овако урадили.
03.04.2019

Kako 7 porodica može zajedno provesti 7 dana na planini? Mi smo to ovako uradili.

Ko? Četrnaest odraslih sa dvanaestoro dece (uzrasta od pet meseci do deset godina).

Kako? Svaka porodica svojim kolima.

Gde? Kaluđerske bare, planina Tara.

Smeštaj kod već poznatih domaćina u vili Košuta i apartmanima Lane i Srna. Sve smeštajne jedinice su u istom velikom dvorištu sa roštiljem gde smo pripremali hranu uz muziku i kuvano vino. I gde smo se igrali žmurke, jurke, prodavnice i još koječega.

Zašto? Danas kada svi živimo ubrzano, retko se družimo sa dragim i bliskim prijateljima. Često se desi da su druženja rezervisana samo za rođendane, i to uglavnom dečije. Putovanje za raspust sa prijateljima koji takođe imaju decu, dobra je prilika da tu našu decu međusobno bolje upoznamo i provedemo kvalitetnije vreme sa prijateljima, doživljavajući zajedno nove avanture.

Mi smo za ovaj odmor odabrali vreme Božića. Praznik smo započeli tako što su deca lomila česnicu (malo improvizovanu doduše) čemu je prethodila molitva Oče naš. Jedan dečak je znao napamet, pa se sam javio za ovaj ozbiljan zadatak. Posle toga je sasvim zaslužno izvukao i paricu.

Posle doručka, sva deca su izašla u dvorište da traže skrivene poklone. Njihova srećna lica se ne mogu lako opisati niti zaboraviti. Iako nije pala niti jedna pahulja, nismo dopustili da nam išta „sruši Sneška”.

Sve je to lepo, ali kako organizovati sve te ljude. Evo par fora koje rade. Mi proverili.

Istina je da putovanje sa decom često zahteva ozbiljniju organizaciju i pripremu. Mnoge od nas prepadne i sama pomisao o tome koliko stvari može krenuti naopako na putovanju.

Ali, ovde ćemo zastati i videti da zapravo stvari nisu tako ozbiljne.

Naprotiv!

Ukoliko se dogovorite sa nekim dragim ljudima da idete na odmor zajedno, to može u mnogome da olakša stvari. U psihičkom i tehničkom smislu.

Jedna od lakših stvari je bila organizacija nedeljnog menija, jer je svaka porodica osmislila i ponela potrebne namirnice za po jedan ručak.

Tako smo na meniju imali ribu (koju smo pekli na roštilju, kupljenu usput dok smo dolazili,u ribarnici u Bajinoj Bašti), pasulj sa dimnjenim butkicama, pileći paprikaš, roštilj, gulaš kao i jelo pod sačem. Sve je pripremano u dvorištu na roštilju ili u kotliću, uz druženje i muziku.

Zvuči li Vam zvuči ovo primamljivo? Nastavite, zanimljivo tek sledi.

Zašto baš Tara?

Osim tri bebe, svi ostali su se radovali šetnjama i obilasku izuzetnih lokaliteta kojih Tara ima k’o pleve. S obzirom da je deo družine činilo i šestoro dece uzrasta od dve do četiri godine, ova planina se činila vrlo primamljivom zbog svojih šetačkih staza za mališane ove dobi. Tačnije, teren je primeren njihovim malim koracima koji najviše vole šetnjice ne duže od dva sata hoda. Uključujući i povratak u smeštaj.

Činjenica da je Tara od Novog Sada udaljena svega pet sati vožnje, svima nam je išla na ruku. Mlađa deca veći deo tog puta prespavaju, dok ostali uživaju u vožnji kroz živopisne krajolike zapadne Srbije. Tok reke Drine naročito pleni, te ovaj deo puta prođe za tili čas.

Zgodno mesto za pauzu, na primer, vidikovac Kapija Podrinja, u blizini Bajine Bašte. Pogled koji puca na Valjevske planine, može biti idealna pozadina za jednu od boljih porodičnih fotki.

Napomena: sedam dana u prirodi prođe brzinom svetlosti

Odugovlačenje polazaka u šetnje iz bilo kojih razloga može da stvori tenziju. Zato je bilo najbolje kad su dnevne aktivnosti u pitanju, prepustiti se tempu sopstvene porodice kako bi udisali što više čistog vazduha i uživali napolju.

I voditi se onom: tim je jak onoliko koliko i njegova najslabija karika. U našem slučaju, najmlađi član, dvogodišnja devojčica.

Zato je naš prvi izbor za obilazak, pao na nama najbliži lokalitet.       

Kuda u obilazak? Evo naših 6 predloga.

Prva pomisao na Taru kod mnogih u glavi stvara sliku živopisnih staza gde se smenjuju zatalasani pašnjaci i vrhovi gorostasnih četinara. Zatim neki putić koji vodi kroz šumu u kojoj  uz malo sreće možemo ugledati i po koju srnu. A kao kruna cele šetnje nestvaran pogled sa vidikovca.

Crnjeskovo, jedan od naših omiljenih vidikovaca jer je put do njega kao  kod Zlatokose u bajci. Posebna prednost je što ovde nema puno posetilaca, pa ako se pojavite u jutarnjoj šetnji, sa piknik korpom, sve su šanse da ste porodici I sebi rezervisali doručak sa zasigurno najlepšm pogledom na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu.

Udaljen je oko 3 kilometra od Kaluđerskih Bara, što je ovu šetnjicu činilo idealnom za naše dvogodišnjake.

Vidikovac Crnjeskovo

Jedna od najtoplijih preporuka za obilazak na Tari je vidikovac Banjska stena. Udaljena je deset kilometara od Mitrovca. Ovaj lokalite smo posetili svi zajedno.

Ako planirate obilazak sa decom mlađeg uzrasta, preporuka je da idete kolima par kilometara dalje od Mitrovca. Mi smo zatim krenuli u šetnju od pola sata putem ušuškanim u magiju visokih četinara. Kad smo skrenuli u šumu, do samog vidikovca trebalo nam je pet minuta.

E, ovde je nastao tajac. Potpuna neverica gde smo došli i u šta upravo gledamo! Kolika je moć I lepota prirode Srbije, data nama na uživanje. I još važnije, odgovornost za čuvanje tih bogatstava za buduće generacije.

 Pred nama se kao na dlanu nalazi jezero Perućac jedinstvene lepote, dok se Drina gubi u svom kanjonu. Malo je mesta na svetu gde možete doživeti takvo preplitanje boja I emocija.

Ovo je ujedno bio I najlepši vidikovac na kom smo ikada bili.

To jedan od onih pogleda koji nam nedostaju u ravnici.Na tom mestu vreme staje, čak i Drina prestaje da teče.

 

Vidikovac Banjska stena

Ali nemojte mi verovati na reč, dođite I sami se uverite!

Put kroz šumu nadomak vidikovca Banjska stena

Jedan od najpopularnijih lokaliteta, Mokra Gora, je na samo pola sata vožnje od Kaluđerskih Bara. A kako smo mi u našoj družini imali podmladak koji još nije bio u Drvengradu ni probao tamošnje baklave, napravili smo ovaj izlet jednog kišovitog dana.

Šetnja po Drvengradu

Jer ako su ovde po najgorem kijametu došli Džoni Dep, Monka Beluči I ostale svetski poznate ličnosti, pa vala neće ni nas par kapljica sprečiti da ne dođemo u ovo ljupko mestašce I ne pojedemo duplu porciju baklave.

Usput smo prošli pored poznate Kremne u blizini koje se nalazi i jedan čuveni izvor pored puta. Za lekovitost te vode smo čuli od meštana sa Tare, koji pričaju da ta voda popravlja vid. Gužva koju smo primetili na izvoru je potvrdila ovu priču.

Na ovom potezu, za decu mozda i najintresantniji jeste obilazak Šarganske „osmice” i vožnja jedinstvenim vozićem Nostalgija. U pitanju je najatraktivnija turističko muzejska železnica u Evropi, i jedinstveno graditeljko delo ovog tipa u svetu. Sat vremena vožnje u bilo kom godišnjem dobu, pružiće deci kao i odraslima neponovljivi doživljaj.

Mi smo ovu vožnju propustili zbog baš guste magle ovog puta, ali eto i pravog povoda za ponovni dolazak uskoro!

Bilo je dana kada smo jednostavno od smeštaja pešačili po obližnjim stazama, recimo do hotela Omorika i nazad. Deca su jahala ponije u centru, i naučila da cene ta divna bića.

Usput smo kupovali i razgledali domaće proizvode kao što su poznatiti med sa raznim dodacima, više vrsta rakije, čajevi, štrikane čarape fantastičnih dezena i još bezbroj šarenih suvenira.

Jedina žal na kraju je ta što nismo stigli da obiđemo ni polovinu svega što se može videti na ovoj planini. Ali smo disali novim plućima i vratili smo se kućama rasterećeniji i odmorniji.

Ako se odlučite da za prve sledeće praznike posetite Taru, možete i sami postati deo njene magije, što Vam mi od srca i želimo.